Vitalij Čurkin: Referat stručnjaka NATO o Avganistanu zamagljuje realnost – niko ne pominje stanje bezbedosti i trgovinu narkoticima

Kao što je ruska strana ranije pozivala, stručnjaci NATO su napokon Savetu bezbednosti UN podneli završni referat o rezultatima misije Međunarodnih snaga za bezbednosnu pomoć u Avganistanu – ISAF, koja je trajala 13 godina.

Vojska koalicije je delovala, kao što je poznato, pod pokroviteljstvom alijanse. Jasno je da se pre svega naglašavaju postignuti uspesi, po oceni rukovodstva bloka. Međutim, kako je izjavio stalni predstavnik Rusije pri UN Vitalij Čurkin u toku razmatranja dostavljenog dokumenta, on ne odražava stvarnu situaciju u zemlji i u njemu se zaobilaze ključni problemi Avganistana.

Snage ISAF su delimično ispunile svoj mandat, uključujući i sveobuhvatnu podršku, koju je njihova vojska pružala avganistanskim institucijama za bezbednost, - kaže se u referatu, između ostalog. – Sad Avganistan ima ozbiljnu osnovu za izgradnju bezbedne budućnosti.“ Po rečima autora dokumenta, predstavnici međunarodnog kontingenta su se bavili pripremom i obukom jedinica nacionalne vojske i policije, njihovom logističkom podrškom za jačanje potencijala, pružali su pomoć u osiguranju civilne kontrole nad avganistanskim snagama bezbednosti, razvoju njihove sposobnosti da deluju u skladu s vladavinom zakona i poštovanjem ljudskih prava, kao i u borbi protiv trgovine drogom.

Ni generalni sekretar alijanse Jens Stoltenberg nije bio škrt kad su u pitanju kitnjaste fraze, govoreći na sastanku koji je ovih dana održan u sedištu NATO s bivšim i sadašnjim predstavnicima komandi nacionalnih kontingenata ISAF. Po njegovim rečima, snage „najveće koalicije za mir i stabilnost u istoriji“ uspešno su anulirale „tihu luku“ svetskog terorizma, učinile su Avganistan jačim, a život sopstvenih naroda bezbednijim. Pravde radi treba istaći da se u izveštaju NATO priznaje da su potrebni dalji napori za stvaranje „stabilnih i potpuno samostalnih“, po rečima dokumenta, snaga nacionalne bezbednosti, za usavršavnje sistema njihove tehničke opremljenosti i finansijskog upravljanja.

Istovremeno, stalni predstavnik RF pri UN Vitalij Čurkin je prilikom razmatranja referata istakao prilično oštre kritičke primedbe. Po njegovim rečima, u dokumentu „uopšte nema“, na primer, analize stanja stvari u oblasti bezbednosti, što je predstavljalo osnovu mandata. Prilikom čitanja izveštaja, po rečima Čurkina, može se steći utisak da je mandat potpuno ispunjen i da su glavni problemi rešeni. Ali, evo samo jedne cifre koju je naveo stalni predstavnik RF pri UN: broj civilnih lica i zaposlenih u avganistanskoj vojsci i policiji, koje su od početka godine usmrtili teroristi u Avganistanu, 20 odsto je veći od sličnog pokazatelja za prethodnu godinu.

Još jedan suštinski propust, kako je istakao ruski diplomata, - predstavlja prećutkivanje situacije u vezi s proizvodnjom droge i trgovinom narkoticima u Avganistanu. Ovaj problem još uvek nije rešen. Po Čurkinovim podacima, površina na kojoj je zasađen opijumski mak na Hindukušu povećana je za 7 procenata, prosečni pokazatelji njegove letine su povećani za 9 procenata, a u južnim krajevima čak 27.

Ipak, danas, sumirajući 13-godišnji boravak snaga koalicije na Hindukušu stručnjaci pre svega govore o ljudskim gubicima. A oni su među vojnim licima u snagama ISAF po izveštaju NATO iznosili 2.729 poginulih i skoro 32.000 ranjenih. U referatu nisu uračunati gubici među učesnicima u američko-britanskoj operaciji „Nesakrušiva sloboda“ (Enduring Freedom) kojom je i započeo upad zapadne vojske u Avganistan u septembru 2001. godine. Uzimajući i njih u obzir, ukupan broj poginulih čini oko 3.500 ljudi. Međutim, dok su gubici vojnika na bojnom polju neizbežni, žrtve među mirnim stanovništvom po različitim računicama variraju od 20.000 do 40.000 ljudi.

SAD, koje su 2001. godine objavile rat svetskom terorizmu ostavile su u pesku i planinama Hindukuša 2.210 vojnika. Kako je na veb-sajtu nemačkog Federalnog centra za političko obrazovanje bpb.de zaključio doktor Hans-Georg Erhart (Dr. Hans-George Erhart) sa Hamburškog instituta za istraživanje problema sveta i bezbednosti, „danas se može konstatovati da je koncepcija državne izgradnje u Avganistanu s oslanjanjem na vojnu silu doživela krah“. Rukovodilac Centra za vojno prognoziranje Anatolij Ciganok je skrenuo pažnju „Glasu Rusije“ na dvostruku politiku SAD na Hindukušu:

Oni su se u poslednje vreme u izvesnoj meri borili protiv Talibana. A onda su počeli da koketiraju s teroristima i da koketiraju s narkodilerima. Objašnjenje je jednostavno. Imali su glavni problem – da izvedu svoju vojsku iz Avganistana. I zato je referat NATO vrlo lukav. Ne možemo reći da odražava stvarnu situaciju.

Čitalac je na forumu švajcarskog „Neue Zürcher Zeitung“ primetio: „Dok je Zapad još uvek pokušao da učini nešto na dobrobit zemlje koja za to nije želela da zna, situacija u svetu se promenila za 180 stepeni. O izvozu demokratije više ne može biti ni reči.“

Očigledno, tome nema šta da se doda.

(Oleg Severgin – Glas Rusije)